Ova, za razliku od moje prethodne dve knjige, Hrišćanstvo i film i Hrišćanstvo i umetnost, bavi se nešto širim opsegom tema, pa pored onih povezanih sa umetnošću i estetikom, obuhvata i interesovanje za određena etička, kulturna i društvena pitanja, poput međuverskog dijaloga ili inkulturacije.
Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih prvi obuhvata eseje dominantno posvećene estetičkim pitanjima, drugi etičkim, dok se u trećem delu nalaze tekstovi posvećeni određenim stvaraocima i knjigama, ako ne obavezno teološkim, ono posvećenim religijskim temama. Ove granice su uslovne, a u svim esejima dominiraju pitanja koja imaju egzistencijalni značaj i u tom smislu se tuču svakog čoveka ili makar svakog onog koji je svesno i delatno zapitan nad smislom sopstvenog postojanja.
Tekstovi predstavljeni u ovoj knjizi ranije su objavljivani na sajtovima Teologija.net, Patmos, Čudo i Stanje stvari. Esej „Drugačiji svet, drugačiji odnosi“ je pod naslovom „Dramatizovati Handkea“ objavljen u zborniku Handke u Srbiji (Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 2020, priredio Duško Paunković), „Radikalnost Dostojevskog“ u časopisu Čudo (broj 1, 2020), dok su tekstovi „Hrišćanstvo, filosofija, hrišćanska filosofija“ i „Da li je (i dalje) moguća hrišćanska kultura?“ objavljeni u časopisu Kultura (broj 166, 2020 i broj 174-175, 2022).
Iako na prvi pogled raznorodni, tekstovi u ovoj knjizi objedinjeni su razumevanjem smisla hrišćanstva, umetnosti, kulture, društva i čoveka, čiji je jedan od izraza i naslov na njenim koricama.
Umetnost nas sama po sebi ne može spasti, ali možda nas može dovoljno zaseniti, zaslepeti, da nas navede da posle toga progledamo. Progledamo makar za prolaznost ovog sveta i vremena, a za zrenje stvari nevidljivih, „krasota rajskih“, potreban je jedan drugačiji posled i vid, koga bez vere nema. Bez reza koji napravimo duboko u sebi odlučujući se da ovako više ne može i da ovo, ovaj svet i ono što smo do sada smatrali da smo mi, nije naš istinski put. I otisnemo se, ne bezglavo i ne bilo kuda, ali ne i tako da nam logika ovog sveta određuje kriterijume stabilnosti i pravce kretanja, nego – za Hristom i sa Hristom, netremice, koji je Život. - Vladimir Kolarić
Ova, za razliku od moje prethodne dve knjige, Hrišćanstvo i film i Hrišćanstvo i umetnost, bavi se nešto širim opsegom tema, pa pored onih povezanih sa umetnošću i estetikom, obuhvata i interesovanje za određena etička, kulturna i društvena pitanja, poput međuverskog dijaloga ili inkulturacije.
Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih prvi obuhvata eseje dominantno posvećene estetičkim pitanjima, drugi etičkim, dok se u trećem delu nalaze tekstovi posvećeni određenim stvaraocima i knjigama, ako ne obavezno teološkim, ono posvećenim religijskim temama. Ove granice su uslovne, a u svim esejima dominiraju pitanja koja imaju egzistencijalni značaj i u tom smislu se tuču svakog čoveka ili makar svakog onog koji je svesno i delatno zapitan nad smislom sopstvenog postojanja.
Tekstovi predstavljeni u ovoj knjizi ranije su objavljivani na sajtovima Teologija.net, Patmos, Čudo i Stanje stvari. Esej „Drugačiji svet, drugačiji odnosi“ je pod naslovom „Dramatizovati Handkea“ objavljen u zborniku Handke u Srbiji (Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 2020, priredio Duško Paunković), „Radikalnost Dostojevskog“ u časopisu Čudo (broj 1, 2020), dok su tekstovi „Hrišćanstvo, filosofija, hrišćanska filosofija“ i „Da li je (i dalje) moguća hrišćanska kultura?“ objavljeni u časopisu Kultura (broj 166, 2020 i broj 174-175, 2022).
Iako na prvi pogled raznorodni, tekstovi u ovoj knjizi objedinjeni su razumevanjem smisla hrišćanstva, umetnosti, kulture, društva i čoveka, čiji je jedan od izraza i naslov na njenim koricama.
Umetnost nas sama po sebi ne može spasti, ali možda nas može dovoljno zaseniti, zaslepeti, da nas navede da posle toga progledamo. Progledamo makar za prolaznost ovog sveta i vremena, a za zrenje stvari nevidljivih, „krasota rajskih“, potreban je jedan drugačiji posled i vid, koga bez vere nema. Bez reza koji napravimo duboko u sebi odlučujući se da ovako više ne može i da ovo, ovaj svet i ono što smo do sada smatrali da smo mi, nije naš istinski put. I otisnemo se, ne bezglavo i ne bilo kuda, ali ne i tako da nam logika ovog sveta određuje kriterijume stabilnosti i pravce kretanja, nego – za Hristom i sa Hristom, netremice, koji je Život. – Vladimir Kolarić
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
