Молитве на језеру / Свети владика Николај

„Столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Преосвећеном Николају. Кроз њега наша муцава душа проломила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше уво. Он је богопослани огњени језик, који стоји над нашом душом и она се пламено и страсно исповеда `Тросунчаном Владики светова`. Он је стил, благодатно-раскошни стил наше душе. Он говори; никада у нас није тако говорио човек. Он се моли; никада се у нас тако речито није молио човек. Он има дар речи, јер има дар свеосећања, дар жалостивости, дар свељубави, дар молитве. Читам и пречитавам Молитве на језеру, но сва сладосна драж њихова испливава у душу моју, када их молитвено читам и пречитавам. Он, чудотворац молитвених ритмова, има власт над душом мојом. Он молитвом мисли, молитвом философира. Осећа се да кроз њега говоре светлосне душе великих подвижника православних, нарочито чаробна душа Св. Симеона Новог Богослова. Он молитвом осећа Бога, молитвом осећа и сву твар. Он је у молитвеном одношају према свему. Томе води Православље, и само Православље. У његовом плачу, плачу све људске очи и сва људска срца. Он болује боловима све твари; и тугује тугом свих твари. Гле, Бог нам је послао Јова који страда страдањима свега човечанства и све твари. И још: он је наш Исаија који видовито и надахнуто осмишљава страдање уопште, и оправдава богочовечанско страдање напосе. Кроз дивне молитве нашег псалмопевца струји душа Свечовека. Границе времена и простора ишчезавају. Господе човекољубиви, омолитви ме молитвеношћу Преосвећеног оца Николаја“ - Ава Јустин о делу „Молитве на језеру“