Непозната писма Светог Владике Николаја

У овој се књизи објављују до сада непозната писма Светог Николаја Српског упућена Винстону Черчилу, Херберту Хуверу, др Слободану Јовановићу, др Димитрију Најдановићу и др Ратибору Ђурђевићу.

Писма потичу из следећих извора:

Владичина од драгоценог историјског значаја писма Черчилу (поводом хапшења генерала Драже Михаиловића) и Хуверу сачувана су у архиви проф. Милутина Деврње. Добио сам их захваљујући љубазношћу његове ћерке Г-ђе Зоре Деврње Зимерман из САД.

Владичина писма др Димитрију Најдановићу налазе се у његовој рукописној оставштини. Ту сам, поред других важних докумената, пронашао и копију Владичиног писма Слободану Јовановићу од 12. фебруара 1953., као и Николајев чланак “Патријарх Гаврило ‒ одговор једном Морачанину”, објављен 50-их година прошлог века у “Американском Србобрану”, у коме говори о свом заточеништву са Патријархом Гаврилом у Дахауу.

У својој архиви поседујем и оригиналан текст недовршене “Аутобиографије” др Најдановића у којој он спомиње два врло важна податка:

а) да је поводом његовог хапшења за време конкордатске борбе 1940. године Свети Николај написао протестно писмо Драгиши Цветковићу у коме му је поручио да “Српска Православна Црква с највећом пажњом прати шта се сада чини са др Најдановићем”.

Оригинал тог писма је сачуван и објављен у књизи Михаила Константиновића ПОЛИТИКА СПОРАЗУМА ‒ Дневничке белешке 1939–1941; Лондонске белешке 1944–1945, (приредио Радомир Константиновић, “Агенција Мир”, Нови Сад, 1998, стр. 623–626).

Будући да је писмо од историјске важности сматрао сам за битно да га објавим у прилогу књиге.

б) Године 1940. уредништво часописа “Хришћанске мисли” је одлучило да Владици Николају, поводом његове шесдесетогодишњице, посвети један тематски број.

Кад је Владика сазнао за ту идеју написао је Најдановићу писмо у коме га моли да се тај број, уколико је штампан, одмах уништи, јер не жели да му за живота пишу некрологе. Стицајем несрећних околности и европског варваризма, приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, тај број је изгорео заједно са штампаријом у којој је штампан. Божјом милошћу, сачувана је само насловна страна часописа са Најдановићевим уводником и есејем “Метафизика Владике Николаја”, који сам открио у Народној библиотеци Србије и објавио у зборнику радова др Најдановића ФИЛОСОФИЈА ИСТОРИЈЕ И. Х. ФИХТЕА И ДРУГИ СПИСИ (“Јасен & Фонд истине о Србима”, Београд, 2003. стр. 459–478). Нажалост, поменуто Николајево писмо изгубљено је из Најдановићеве архиве.