О врлини / Свети Григорије Ниски

О МИЛОСТИЊИ

Поглавар ове Цркве, ако је искрене побожности и истински учитељ врлине, веома личи на васпитаче и учитеље, који нас поучавају самим основама наше науке. Они се такође могу упоредити са онима који се брину о тек рођеној деци која још немају способност да јасно изговарају речи. Родитељи непрекидно носе одговорност око подизања своје деце,јер се од њих не очекује да сва деца истовремено крену у школу. Уместо тога, прво се уче да уцртавају слова у восак, да науче своја имена, а затим и да их напишу. Она брзо напредују до слогова и изговарања речи. На сличан начин, црквени поглавари прво поучавају своје слушаоце основном, а затим настављају са узвишенијим знањем.

Пре два дана се наш приговор односио на угађање стомаку и грлу, уздржавању од меса и вина, који изазивају смех, распусност и жудњу за храном и јаким пићем. Већ сам довољно говорио о овој теми, што ваша угодна дела и показују. Пошто сте срцу примили моје прве поуке, наставићемо са још узвишенијим темама.

Постоји духовни пост који свако добро души доноси, те она одбацује грех и обуздава жељу за неумереним узимањем хране, другим речима, то је пост од греха, уздржавање од свега што нам штету наноси: од добитка преко незаконитих дела, убијања из пoxлепe за новцем и насилног отимања богатства. Какву корист обрести можемо ако не једемо меса, а брата свог вређамо и неправедно се односимо према сиромашнима? Какву врсту побожности исползавате ако се уздржавате од вина и пијете воду, али истовремено смишљате зло и пијете крв злобе? Јуда је постио заједно са једанаесторицом апостола, али се није уздржао од похлепе и изгубио је спасење. Чак је и ђаво који не једе (јер као духовно биће нема тело), кроз грех изгубио своје достојанство. Нико од демона не узима превише ни јела ни пића, нити бива осуђен због тога (јер њихова бестелесна природа подразумева да им није потребна никаква храна); тачније, они попут преданих слуга који војују против нас, брзо пролазе кроз ваздух и ноћу и дању. Али ако се ми, људска бића сјединимо са Богом и свим оним што је добро, одбијамо њихове нападе и они затим нестају.

Хришћани, стога, треба да се руководе љубавлу и мудрошћу, а душа да бежи од свега што од зла потиче. Показујући уздржавање од вина и хране, избегавамо прилику да паднемо у грех. Ваистину, ништа нас не радује као вода, уље или било која друга храна без крви која души користи. Пост је установлен ради очишћења душе. «А цријева и ноге опра водом, и тако спали Мојсије свега овна на олтару; и би жртва паљеница за угодни мирис, жртва огњена Господу, као што бјеше Господ заповиједио Мојсију» (3.Мојс. 8, 21). Какву нам корист доноси телесни пост ако ум није очишћен? Брза кочија са четири коња је бескорисна, ако нема кочијаша који држи узде у својим рукама. Каква је корист од брзе лађе, ако кормилар није трезан? У сваком случају, пост је темељ сваке врлине. Управо као што су темељи куће и кобилица брода неделотворни и неисправни уколико нису чврсто и вешто направљени, тако је и уздржавање недовољно ако му недостају одговарајуће етичке вредности. Нека страх Божији зауздава језик да говори само када је то потребно и не казује ништа бескорисно. Тако ћемо да препознамо време, меру, корисну реч и одговор, као и прилику да говоримо скромно а не високопарно. Можемо контролисати језик, тај мали део тела, устима га зауздавајући, и он више неће говорити бескорисне и неразговетне ствари. Нека уста казују молитву, а не клевету; нека певају, а не хуле; нека узносе славу, а не празне речи. Нека силовита рука буде везана сећањем на Бога (Мк. 14, 65, Јн. 18, 22). држимо пост,јер Јагње, наш Христос, беше вређан, ударан по лицу, понижаван и прикован на Крст. Чувајмо се лажне ревности јеврејске, јер ће у противном и за нас важити речи: «Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно» (Ис. 58, 4). Сећајте се беспрекорних речи пророчких: «да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да дијелиш свој хлеб са гладнима, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу» (Ис. 58, 67).

(одломак из књиге)