Pitanja i odgovori o životu hrišćanina u savremenom svetu / Arhimandrit Rafail (Karelin)

Knjiga „Pitanja i odgovori“ Ar­hi­man­drita Ra­fa­ila (Ka­re­lina) nastala je izborom od­go­vo­ra na pi­ta­nja koja vernici pre­ko pra­vo­slav­nog saj­ta godinama postavljaju ovom bo­go­mu­drom pa­sti­ru.

Od mno­štva pi­ta­nja, iz­dvo­ji­li smo ona za ko­ja nam se či­ni da in­te­re­su­ju ve­li­ki broj lju­di da­nas: iz­bor ži­vot­nog pu­ta, za­sni­va­nje po­ro­di­ce, vas­pi­ta­nje de­ce, pro­blem usa­mlje­no­sti i otu­đe­nja čo­ve­ka, od­nos pre­ma bli­žnji­ma, op­ho­đe­nje sa oni­ma či­ji se ži­vot­ni sta­vo­vi raz­li­ku­ju od na­ših, po­stu­pa­nje hri­šća­na u sre­di­ni tu­đoj hri­šćan­skom mo­ra­lu, mo­guć­nost ostva­re­nja hri­šćan­skih vr­li­na u sa­vre­me­nom sve­tu.

Otac Ra­fa­il nas stal­no po­zi­va da pre­i­spi­tu­je­mo se­be i da se pri sva­kom na­sta­lom pro­ble­mu upi­ta­mo šta je to što mo­gu pro­me­ni­ti kod se­be, a ne kod dru­go­ga, da bih pre­va­zi­šao ono što me mu­či. Upra­vo sprem­nost da ko­ri­gu­je­mo se­be, a dru­ge pri­hva­ti­mo ona­kvi­ma ka­kvi su, je­ste te­melj zdra­vih me­đu­ljud­skih od­no­sa. Na uče­sta­la pi­ta­nja ka­ko pre­va­zi­ći usa­mlje­nost i ka­ko na­ći va­lja­nog ži­vot­nog sa­put­ni­ka, otac Ra­fa­il od­go­va­ra da tre­ba da se po­tru­di­mo da sa­mi stek­ne­mo oso­bi­ne ko­je že­li­mo da ima naš su­pru­žnik, i ka­da se pri­bli­ži­mo tom ide­a­lu, da­će nam se su­pru­žnik po na­šoj me­ri. Dru­gim re­či­ma, da bi­smo do­bi­li do­brog su­pru­žni­ka, po­treb­no je da ga bu­de­mo do­stoj­ni. Isto va­ži i za vas­pi­ta­nje de­ce. Tre­ba vas­pi­ta­ti se­be, go­vo­ri otac Ra­fa­il, da bi­ste mo­gli vas­pi­ta­ti de­te u du­hu hri­šćan­ske lju­ba­vi, jer de­te, ko­je se u sve­mu ugle­da na ro­di­te­lje (ali ne ona­kve ka­kvi se po­ka­zu­ju, već ona­kve ka­kvi oni uisti­nu je­su), upi­ja­će i po­la­ko sti­ca­ti nji­ho­ve vr­li­ne, kao što po­pri­ma i nji­ho­ve ma­ne. Bo­go­mu­dri du­hov­nik pod­se­ća nas da se prilikom za­sni­va­nja po­ro­di­ce tre­ba pri­pre­mi­ti za žr­tvu, za pri­hva­ta­nje dru­gog čo­ve­ka sa svim sla­bo­sti­ma ka­rak­te­ra ko­je ima sva­ko od nas i na to da je u po­ro­di­ci va­žni­je da­va­ti ne­go pri­ma­ti.

Pi­ta­nja mo­guć­no­sti ostva­re­nja hri­šćan­skih vr­li­na, po­put skrom­no­sti, krot­ko­sti i smi­re­nja u sa­vre­me­nom sve­tu u ko­me se ce­ne upra­vo su­prot­ne oso­bi­ne, ta­ko­đe mu­če mno­ge. Otac Ra­fa­il sa iz­van­red­nom raz­bo­ri­to­šću i tre­zve­no­u­mljem od­go­va­ra na pi­ta­nja u če­mu je raz­li­ka iz­me­đu smi­re­nja i ser­vil­no­sti, do­kle tre­ba da ide tr­pe­lji­vost pre­ma lju­di­ma, da li u sve­mu tre­ba bi­ti po­pu­stljiv pre­ma zah­te­vi­ma dru­gih i dru­go.

Svo­je mi­šlje­nje o pro­ble­mi­ma ko­je mu či­ta­o­ci iz­la­žu otac Ra­fa­il iz­no­si ve­o­ma de­li­kat­no i ne­na­me­tlji­vo, s ve­li­kim po­što­va­njem pre­ma čo­ve­ku ko­me se obra­ća, s ra­su­đi­va­njem i mo­li­tve­nom lju­ba­vlju.