Преподобни Серафим Вирицки

Житије, пророштва, акатист

Свети Серафим Вирицки (у свету Василиј Николајевич Муравјов) родио се 31.марта/13.априла 1866. године. Крштен је две недеље по рођењу, добивши име Василиј, по Преподобном Василију Новом. Био је врло образован, оженио се и постао успешан послован човек. Имао је и сина Николаја. Када је Николај одрастао, обоје његових родитеља, и Николај и Олга, споразумно су решили да се замонаше…

…30-их и 40-их блажени о. Серафим Вирицки је био један од таквих. У то доба он је писао пророчке песме о будућности Русије. Ове песме запамтили су многи људи и оне су стигле све до логора и затвора. Он је и тада био болестан, али је одбијао да иде докторима у Вирици говорећи :“Нек буде воља Божија у свему. Болест је школа смирења у којој заиста спознате своју немоћ“ Убрзо су реке људи почеле пристизати у Вирицу.

Многи су чекали испред старчеве келије дан и ноћ. Кад би се његови ближњи забринули за његово здравствено стање он би им говорио: „Увек ћу бити болестан и док год будем у стању да подигнем руку и благословим народ, примаћу их к себи“.

Отац је увек прво позивао оне људе који су имали највећу потребу. Сваки пут би изашла очева келејница и прозвала некога по имену и граду из кога долази и рекла где тај тачно седи. Била је то тајна како је страц могао знати све ове ствари.

За многе је отац Серафим био добротвор који им је помагао не само духовно већ и са практичним саветом, помажући им да нађу посао или да дођу до новца преко неких добрих људи. Често би љубазно прихватио новац од посетилаца, али би га одмах раздавао потребитима. Ако би му неко дао нешто од одеће, он би одмах нашао већ некога да му то да.

Старац је увек био строг према себи. Увек је био у молитви, посту и свеноћном бденију. Понедељком, средом и петком уопште није узимао храну.