Слободни од генома / Приступи православне биоетике

Српском издању књиге „Слободни од генома" Митрополита Месогијског и Лавреотског Николаоса (Хаџиниколауа)

У једном случајном али веома благословеном сусрету пре неколико година, два мени веома драга пријатења из Србије, један лекар са великом љубављу према теологији и другти богослов свештеник са великим ентузијазмом за њену примену V ме дицини и биологији, предложили су ми да на српски језик преведу књигу мојих биоетичких размишљања која је у Грчкој издата под називом „Слободни од генома". У својој сештини ова књига представља савремену православну антропологију.

Њихов предлог за превођење сам заборавио. Међутим. У сећању сам задржао њихову жеђ за истином и интересовање за изазове савремене биомедицинске револуције, и поред тога што је удаљеност овог догађаја претила да у моме срцу избледи утисак овог нашег сусрета. По свему судећи ни они мене НИСУ заборавили, нити су ову своју жељу занемарили.

Међутим, за мене сасвим изненађујуће и неочекивано, пре неколико дана, примио сам од оца Драгана Поповића поруку о завршетку превођења поменуте књиге и жељи за њено коначно издавање. Не знам како и чиме је био подстакнут, али коначно је он поднео сву тежину, без икакве сумње, великих потешкоћа и мукотрпних напора њеног превођења, и поред тога пгго се никада нисмо лично сусрели. У сваком случају, заиста бих желео пуно да му се захвалим за његов труд, марљивосг и указано поверење. Такође, желео бих да изразим своју захвалност и др Ланилу Николићу за иницијативу у посредовању.

У закључку бих желео да изразим великт захвалност лреосвећеном Епископу шумадијском ГОСПОДИНУ Јовану са чијим се благословом објављује књига, што јој даје печат и гаранцију Цркве, као и људима из издавачке куће Каленић, који су преузели одговорност, бригу и терет за њено издавање. Сасвим сам сигуран да се у сенци овог издања налазе скривени и неки други за које ја не знам, међутим, свакако је њихов допринос коначаном резултату важан. За њих ништа не остаје осим да пожелим да њихов допринос „који је тајан" буде награђен од Господа јавно".

Ова књига нема за циљ да пренесе научна сазнања и фило зофске информације. Због тога, иако су неки од текстова писа ни пре десет и више година, нисмо желели да их усклађујемо и прилагођавамо актуелним дешавањима. Сасвим је сигурно да њихова етичка проблематизовања неће утицати на развој науке. Ови текстови су писани за веру, не за знање; за срце, не за разум. Они желе да покажу да нови лажни бог технолошке револуције у области биомедицинских наука, неће унишити икону личности истинитог Бога у нашим душама, као и то да човек не мора да постане бог потискивањем Бога са његовог престола, већ да може да постане налик Њему избацивањем ега из себе самог. Признавање Бога представља најбоље признавање човека, док ароганција у односу према Њему представља човеково уништење. Ово друго захтевају неки арогантни научни ци као и маркетинг наше непромишљене епохе, док оно прво остварује чист и искрен захтев за научном истином и потврђује дуговремена реч православне теологије.

На крају крајева, успех науке се не одређује ширином знања нити лудилом примена њених достигнућа. Њена слава ограни чава се етосом њених истраживања и промишљеношћу њених могућности.
Надам се да ће ова књига допринети обликовању „ума Хри стовог" код својих читалаца, као и да ће дати радост и наду богословима, а светлост научницима у Србији.