Жички монах / отац Јаков Арсовић – духовни ученик Владике Николаја

О оцу Јакову Арсовићу, монаху манастира Жиче, писао сам још осамдесетих година 20. века и објавио у листу „Хиландар“, а затим у књизи „Страдање Жиче и Студенице“, и другде. Повремено сам прикупљао и његове радове и чланке, које је обљавивао у разним црквеним листовима, поготово у предратном „Мисионару“ као уредник, а и пре ступања на дужност уредника…

О оцу Јакову писали су и други његови поштоваоци и познаници. Пре неколико година о њему су написали књигу Радоман Светковић и Слободан Обрадовић, са обимнијим личним подацима и поукама оца Јакова.
Неоспорно је да отац Јаков јесте један од савремених духовних бисера и да је његов свети монашки живот сав био посвећен строгом подвижништву. Имајући то сазнање и осећање, још као жички искушеник од своје једанаесте године, одлучио сам да у познијим годинама, као професор призренске богословије опишем његов и наш живот у манастиру Жичи. Сада сам, пак, одлучио да припремим и ову књигу о оцу Јакову у коју сам сабрао највише колико сам могао његових чланака и радова. Верујем да ће ова књига побудити пажњу свих православних читалаца, јер ће из самих његових текстова моћи да га упознају као образованог монаха, великог подвижника и непосредног ученика светог Владике Николаја, после чега ће осетити многе духовне користи и благодатну силу тих светих људи и Цркве Христове којој служе.

Ову књигу сам приредио захваљујући нашим преосвећеним оцима и духовној деци оца Јустина Поповића. Као допуну овде наводим и неке личне, породичне и друге податке које сам са захвалношћу користио из књиге г. Радомана Светковића и Слободана Обрадовића о оцу Јакову.
Тако видимо да је Радоје Арсовић (отац Јаков) рођен у миланџанско-косорићкој парохији, а да је крштен у цркви Светог Саве, задужбини епископа жичког Јанићија(Јоаникија) Нешковића, званог "Јања" (1804-1873), где је Радоје 1893. године и заведен у протоколу рођених у тој парохији. Рођен је у Кушићима, 13. децембра 1893; међутим, по податку који сам преузео из његове легитимације, коју је отац Касијан студенички сачувао и мени доставио, са познатом фотографијом, он је рођен 1894. године. Отац му се звао Јефта, а мајка Сава. Крштен је седам дана после рођења, 20. децембра.

Радоје Арсовић је учио основну школу, "као најмирније дете и најбољи ђак", у Миланџи, коју је у свом селу подигао владика Јања 1853. године. Међутим, као и многе друге школе, због недостатка деце сада ни она не ради и тако пропада. Између Првог и Другог светског рата, упознао се са светим владиком Николајем Жичким. Замонашен је по његовом благослову, у манастиру Жичи 1939. године и добио монашко име Јаков. Умро је у четвртак пред месне задушнице 1946. године, у педесет другој години свога живота, од прехладе и исцрпљености по затворима нове власти.

За труд и припрему да се ова књига са текстовима оца Јакова штампа, благодарим јеромонаху оцу Герману Авакумовићу, игуману манастира Јежевица код Чачка, и господину С. Јакшићу из Библиотеке Матице српске у Новом Саду... - Радоје (Јаков) Арсовић, завршио је студије у Паризу.