Златни век светоотачке литературе / Архимандрит Кипријан Керн

Међу религиозним филозофима и теолозима руске дијаспоре посебно место припада архимандриту Кипријану Керну, изузетном патрологу и литургичару, аскетском молитвенику и црквеном мемоаристи. Био је један од инспиратора „патристичког препорода“, заједно са колегама, професорима Православног богословског института Светог Сергеја у Паризу, протојерејем Георгијем Флоровским и Владимиром Лоским, али и са поколењем својих ученика, свештеницима Александром Шмеманом и Јованом Мејендорфом. Уз архиепископа Василија Кривошеина и проту Димитрија Станилоеа допринео је поновном буђењу духовног и научног интересовања за богословље Св. Григорија Паламе. Србима је на част што се интелектуално и духовно формирање младог Кипријана (Константина) Керна одвијало на Универзитету у Београду, на Правном и Богословском факултету, као и у окриљу Српске православне цркве где је, као наставник Битољске богословије, развио своју љубав и дарове да образује и васпитава младе људе.

За свог живота архимандрит Кипријан је публиковао мало радова из патрологије иако се његова бројна интересовања заокружују у изучавању историје и учења отаца Цркве. Због тога су духовни пријатељи и академски наследници архимандрита Кипријана, након његовог упокојења, на основу рукописне заоставштине и припрема за предавања, приредили књигу „Златни век светоотачке литературе“. Више поновљених издања и превода потврђују да „Златни век светоотачке литературе“ архимандрита Кипријана Керна успешно одолева времену и да и данас служи као изванредан водич свима који се тек упознају са животом и учењем источних отаца Цркве.