Knjigu Čovjek, biće na granicama svjetova čini nekoliko njegovih izabranih članaka, uglavnom besjeda i predavanja izgovorenih pred širom publikom u različitim prilikama, a to su: "Autentičnost u životu savremenih hrišćana", "Susret sa Bogom kroz nadumne rizike", "Riječ, ne čovječija, no riječ Božija" i "Zašto meni, Bože moj?" Iako bi se od čoveka sa obrazovanjem kakvo ima Hadžinikolau u svojoj biografiji očekivalo visokoučeno i složeno izlaganje razumljivo za uži auditorijum, mitropolit plijeni svojom jednostavnošću i neposrednošću. Kako sam kaže, njegove besede nemaju za cilj da budu dubokomislene kako bi nas na silu izvele na monotonu jednosmernu stazu nekog olakšavajućeg i umirujućeg slaganja. Rađe bi da budu jednostavne, srdačne, da kod svakoga od nas izazovy ispovedna i lična osećanja. Zbog toga i besednik ono što govori ne iznosi kao znanje ili stav, nego kao povod za zajedničarenje, u kome je u potpunosti iskren. Svaki susret u sebi nosi rizik. I vi koji ste me pozvali, i ja koji sam se odazvao, svi smo ušli u neki rizik. Mogućnost da se razočaramo nije mala.
Govori o Svetoj Gori, u kojoj je i sam živio jedno vreme i koja je mesto susreta sa Bogom, „kroz nadumne rizike". Ona nije ni u kakvoj vezi sa logikom prirodnog čoveka, logikom univerziteta, logikom ovoga sveta. Zbog toga je i nije moguće proučavati, nego jedino živeti. Mitropolit je maksimalista: Bog ili postoji i svega je vredan, ili ne postoji i neka se bajka već jednom završi. Ako On već postoji, kako se čovek može susresti s njim i kako čovek može da Ga oseti? Kroz autentičnost. Baš kao što ima beskrajno mnogo mogućnosti da se iz začetog embriona formira novi ljudski lik, tako je moguće i ljudima na sebi svojstvene, najrazličitije načine svedočiti jedinstvenost Hristove ličnosti. Ali samo ako su autentični. Čovek nije veliki zbog toga što može da postigne mnogo šta, nego zbog toga što mogu da mu se otkriju velike stvari. Međutim, sve to pretpostavlja nepatvorenost, istinitost, autentičnost. Bez toga horizont duše ostaje zavoren za blagodat Božiju... Autentičan doživljaj je ubedljiv i nameće se i u najtežim i najprotivrečnijim prilikama. Na sebe skreće pogled Božiji, izdvaja čoveka i kada je on skriven u gomili, u nezainteresovanosti svieta, u svojoj beznačajnosti...
Potkrepljujući to primerima iz fizike, govori i o povezanosti prirodnih i božanskih zakona, o tajni koju priroda nosi u sebi - neorganska materija je ograničena metafizikom, što smo bliži kosmosu, on nam je sve dalji, što imamo više saznanja o karakteristikama sitnih čestica, to je više onih karakteristika o kojima ne znamo ništa, a tako i tajna bogopoznanja - što joj se više približavamo, čini nam se sve većom, dubljom i nepojamnijom. Bog nije ono što obično mislimo. Bog je drugačiji: ne drugačiji u smislu otuđenosti - u smislu da nam je nešto tuđe, strano - ili udaljenosti, da je udaljen od nas, nego je drugačiji u smislu različitosti od nas. Bog nije ono što nama "pada na um" da jeste. Nije ono što mi svesno želimo da bude. Nije ono što razumemo, niti čak ono što kao ljudi možemo da razumemo. On je izvan i iznad našeg htenja, dalje od naših sposobnosti, više od našeg razumevanja.
450 RSD
Nema na zalihama
Knjigu Čovjek, biće na granicama svjetova čini nekoliko njegovih izabranih članaka, uglavnom besjeda i predavanja izgovorenih pred širom publikom u različitim prilikama, a to su: „Autentičnost u životu savremenih hrišćana“, „Susret sa Bogom kroz nadumne rizike“, „Riječ, ne čovječija, no riječ Božija“ i „Zašto meni, Bože moj?“ Iako bi se od čoveka sa obrazovanjem kakvo ima Hadžinikolau u svojoj biografiji očekivalo visokoučeno i složeno izlaganje razumljivo za uži auditorijum, mitropolit plijeni svojom jednostavnošću i neposrednošću. Kako sam kaže, njegove besede nemaju za cilj da budu dubokomislene kako bi nas na silu izvele na monotonu jednosmernu stazu nekog olakšavajućeg i umirujućeg slaganja. Rađe bi da budu jednostavne, srdačne, da kod svakoga od nas izazovy ispovedna i lična osećanja. Zbog toga i besednik ono što govori ne iznosi kao znanje ili stav, nego kao povod za zajedničarenje, u kome je u potpunosti iskren. Svaki susret u sebi nosi rizik. I vi koji ste me pozvali, i ja koji sam se odazvao, svi smo ušli u neki rizik. Mogućnost da se razočaramo nije mala.
Govori o Svetoj Gori, u kojoj je i sam živio jedno vreme i koja je mesto susreta sa Bogom, „kroz nadumne rizike“. Ona nije ni u kakvoj vezi sa logikom prirodnog čoveka, logikom univerziteta, logikom ovoga sveta. Zbog toga je i nije moguće proučavati, nego jedino živeti. Mitropolit je maksimalista: Bog ili postoji i svega je vredan, ili ne postoji i neka se bajka već jednom završi. Ako On već postoji, kako se čovek može susresti s njim i kako čovek može da Ga oseti? Kroz autentičnost. Baš kao što ima beskrajno mnogo mogućnosti da se iz začetog embriona formira novi ljudski lik, tako je moguće i ljudima na sebi svojstvene, najrazličitije načine svedočiti jedinstvenost Hristove ličnosti. Ali samo ako su autentični. Čovek nije veliki zbog toga što može da postigne mnogo šta, nego zbog toga što mogu da mu se otkriju velike stvari. Međutim, sve to pretpostavlja nepatvorenost, istinitost, autentičnost. Bez toga horizont duše ostaje zavoren za blagodat Božiju… Autentičan doživljaj je ubedljiv i nameće se i u najtežim i najprotivrečnijim prilikama. Na sebe skreće pogled Božiji, izdvaja čoveka i kada je on skriven u gomili, u nezainteresovanosti svieta, u svojoj beznačajnosti…
Potkrepljujući to primerima iz fizike, govori i o povezanosti prirodnih i božanskih zakona, o tajni koju priroda nosi u sebi – neorganska materija je ograničena metafizikom, što smo bliži kosmosu, on nam je sve dalji, što imamo više saznanja o karakteristikama sitnih čestica, to je više onih karakteristika o kojima ne znamo ništa, a tako i tajna bogopoznanja – što joj se više približavamo, čini nam se sve većom, dubljom i nepojamnijom. Bog nije ono što obično mislimo. Bog je drugačiji: ne drugačiji u smislu otuđenosti – u smislu da nam je nešto tuđe, strano – ili udaljenosti, da je udaljen od nas, nego je drugačiji u smislu različitosti od nas. Bog nije ono što nama „pada na um“ da jeste. Nije ono što mi svesno želimo da bude. Nije ono što razumemo, niti čak ono što kao ljudi možemo da razumemo. On je izvan i iznad našeg htenja, dalje od naših sposobnosti, više od našeg razumevanja.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
250 RSD
3.200 RSD
600 RSD
600 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
