Ljudi su danas stalno u nekoj žurbi i jurnjavi. Sad treba da budu ovde, posle treba da budu tamo, posle opet negde drugde. I to je stiglo dotle da, kako ne bi zaboravili šta sve treba da urade, moraju sve da zapisuju. U svoj toj zbrci opet je dobro što ne zaboravljaju kako se zovu!... Ni sebe same ne poznaju. Ma i kako da poznaju sebe? Da li čovek može da se ogleda u mutnoj vodi? Bog da mi oprosti, ali svet je postao prava ludnica. Ljudi ne misle na drugi život. Samo traže sve veća i veća materijalna dobra. Pa zato i ne nalaze mira, nego samo jure.
Na sreću te postoji i drugi život. Kad bi ljudi živeli večno u ovakvom životu, ne bi postojao veći pakao, s obzirom na to dokle su doveli ovaj život. Sa svom tom teskobom, da su živeli po osam stotina i devet stotina godina, kao u doba Noja, preživljavali bi uistinu pravi pakao. Tada su ljudi živeli prosto i bili dugovečni, kako bi se i samo Predanje držalo. Danas se dešava ono što kaže Psalam: "Dani godina naših svega su do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i većina je njih muka i bol" (Ps. 89,10). Sedamdeset godina je za ljude taman toliko da zbrinu svoju decu.
Jednoga dana svratio je kod mene neki lekar koji živi u Americi i govorio mi je o životu u toj zemlji. Ljudi su tamo završili kao mašine - po ceo dan rade. Svaki član porodice mora da ima svoj automobil. Zatim, u kući, da bi se svi što slobodnije osećali, moraju da postoje četiri televizora. I samo Daj gas, i radi, i radi; i umaraju se, samo da bi zarađivali veliki novac, kako bi posle govorili da žive srećno i da su se sredili. Ali, kakve veze ima sve ovo sa srećom? Takav život, pun stresa, uz stalnu jurnjavu kojoj kraja nema, ne može nikako da bude srećan. To je nakao. Pa šta će ti život pun napetosti i stresa? Da je trebalo da svaki Čovek živi takvim životom, ja ga nikako ne bih poželeo. Da je Bog rekao ovim ljudima: "Neću vas kažnjavati za život kojim živite, već ću vas ostaviti da večno živite ovako" to bi za mene bio najveći mogući pakao.
Upravo iz ovog razloga mnogi ljudi ne mogu da izdrže da žive u takvim uslovima i odlaze od kuće, pa žive pod vedrim nebom, bez svrhe i cilja. Formiraju grupe, tamo u prirodi, pa se neki bave gimnastikom, a neki nečim drugim. Rekli su mi za neke tako, kako pod vedrim nebom trče ili odlaze u brda i penju se na visine do šest hiljada metara. Tamo zadržavaju vazduh u plućima, a potom ga ispuštaju, pa opet udahnu duboko... Gluposti. Ovo pokazuje kako im je srce pritešnjeno teskobom, pa pokušava da nađe izlaz. Jednom takvom rekao sam: "Vi kopate rupu i to poveliku, divite se jami koju ste u zemlji otvorili, posebno njenoj dubini i ...padate u nju i idete u propast. A mi kopamo jame pa pronalazimo minerale. Naš podvig ima smisla, zato što ga činimo za viši cilj".
1.590 RSD
Ljudi su danas stalno u nekoj žurbi i jurnjavi. Sad treba da budu ovde, posle treba da budu tamo, posle opet negde drugde. I to je stiglo dotle da, kako ne bi zaboravili šta sve treba da urade, moraju sve da zapisuju. U svoj toj zbrci opet je dobro što ne zaboravljaju kako se zovu!… Ni sebe same ne poznaju. Ma i kako da poznaju sebe? Da li čovek može da se ogleda u mutnoj vodi? Bog da mi oprosti, ali svet je postao prava ludnica. Ljudi ne misle na drugi život. Samo traže sve veća i veća materijalna dobra. Pa zato i ne nalaze mira, nego samo jure.
Na sreću te postoji i drugi život. Kad bi ljudi živeli večno u ovakvom životu, ne bi postojao veći pakao, s obzirom na to dokle su doveli ovaj život. Sa svom tom teskobom, da su živeli po osam stotina i devet stotina godina, kao u doba Noja, preživljavali bi uistinu pravi pakao. Tada su ljudi živeli prosto i bili dugovečni, kako bi se i samo Predanje držalo. Danas se dešava ono što kaže Psalam: „Dani godina naših svega su do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i većina je njih muka i bol“ (Ps. 89,10). Sedamdeset godina je za ljude taman toliko da zbrinu svoju decu.
Jednoga dana svratio je kod mene neki lekar koji živi u Americi i govorio mi je o životu u toj zemlji. Ljudi su tamo završili kao mašine – po ceo dan rade. Svaki član porodice mora da ima svoj automobil. Zatim, u kući, da bi se svi što slobodnije osećali, moraju da postoje četiri televizora. I samo Daj gas, i radi, i radi; i umaraju se, samo da bi zarađivali veliki novac, kako bi posle govorili da žive srećno i da su se sredili. Ali, kakve veze ima sve ovo sa srećom? Takav život, pun stresa, uz stalnu jurnjavu kojoj kraja nema, ne može nikako da bude srećan. To je nakao. Pa šta će ti život pun napetosti i stresa? Da je trebalo da svaki Čovek živi takvim životom, ja ga nikako ne bih poželeo. Da je Bog rekao ovim ljudima: „Neću vas kažnjavati za život kojim živite, već ću vas ostaviti da večno živite ovako“ to bi za mene bio najveći mogući pakao.
Upravo iz ovog razloga mnogi ljudi ne mogu da izdrže da žive u takvim uslovima i odlaze od kuće, pa žive pod vedrim nebom, bez svrhe i cilja. Formiraju grupe, tamo u prirodi, pa se neki bave gimnastikom, a neki nečim drugim. Rekli su mi za neke tako, kako pod vedrim nebom trče ili odlaze u brda i penju se na visine do šest hiljada metara. Tamo zadržavaju vazduh u plućima, a potom ga ispuštaju, pa opet udahnu duboko… Gluposti. Ovo pokazuje kako im je srce pritešnjeno teskobom, pa pokušava da nađe izlaz. Jednom takvom rekao sam: „Vi kopate rupu i to poveliku, divite se jami koju ste u zemlji otvorili, posebno njenoj dubini i …padate u nju i idete u propast. A mi kopamo jame pa pronalazimo minerale. Naš podvig ima smisla, zato što ga činimo za viši cilj“.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
