Руси нису издали / Борис Земцов

Писац књиге која је изашла из штампе уочи 12. априла 2019. године, дана обележавања "Дана руских добровољаца" који је под тим називом званично установила Репубила Српска, руски књижевник и новинар и српски добровољац Борис Земцов лично је учествовао у промоцији своје књиге која се појавила на српском језику пре неколико дана. Књига "Руси нису издали..." нераскидивим нитима је повезана са два тешка искушења српског народа у периоду после Другог светског рата – са борбом за очување и опстанак српске државности са друге стране реке Дрине после распада Југославије и са злочиначким бомбардовањем српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта.

У првом случају као руски добровољац, учесник легендарне битке на Заглавку код Вишеграда, у другом случају као руски новинар кога је бомбардовање 1999. године затекло у Приштини и који је у Београду био и ухапшен од стране српске полиције због фотографисања зграде нашег Генералштаба. Слава Богу, српска војна полиција је брзо схватила да је ухапсила пријатеља... Књига се управо и састоји из описа та два изузетно значајна догађа из новије српске историје и „поглед са стране“ непристрасног и добронамерног сведока свакако је и интересантан и користан. И док су са првим делом књиге српски читаоци у Србији и Републици Српској могли да се упознају и раније, други део о боравку и „ратним авантурама“ Бориса Земцова у време злочиначког бомбардовања српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта, први пут се појављује пред српским читаоцима. И то управо на двадесету годишњицу бомбардовања Србадије од стране НАТО неонациста!

Још је велики Ф.М. Достојевски задивљено писао о руском народу који поштује своју веру и нацију и који је листом устао да помогне многострадалној словенској православној браћи на Балкану, називајући добровољце “амблемом Русије, истинским ликом читаве наше народне Русије”. “Нације живе од великих идеја и великих свеуједињујућих и свеосвећујућих мисли – ето од чега живи нација, а не само од берзанских спекулација и бриге о цени монете” – пише Достојевски, критикујући став западњака да Русија не треба да се меша у политику на Балкану.

Слава Богу, пример руских добровољаца, пример руског писца и српског добровољца, писца ове књиге, показује нам да у руском народу и данас има људи који живе „од великих свеуједињујућих и свеосвећујућих мисли, а не само од берзанских спекулација и бриге о цени монете”. Наравно, у српском народу има људи који читају Достојевског, има таквих људи који „живе од великих мисли…“ и управо њима је и намењена ова књига савременог руског витеза Бориса Земцова. Ове речи нису никаква патетика, нити преувеличавање. Напустити Москву остављајући жену и двоје малолетне деце и упутити се „иза седам мора и седам гора“ вођен само поривом „великих свеуједињујућих идеја и свеосвећујућих мисли“ о којима је писао Достојевски, вођен благочестивим поривом да се помогне братском православном словенском народу који се нашао разапет на Крсту од стране сатанских моћника „Новог светског поретка“, поступак је за који није свако спреман, на такав поступак спремни су само истински витезови.

Књигу "Руси нису издали..." најтоплије препоручујемо сваком Србину који није равнодушан према судбини свог народа, који схвата цитиране речи руског генија, који је свестан да је брак са крвником патолошка појава и да у овим смутним временима, као што то често истиче и наш Патријарх, Срби свој малени чамац морају везати за велики руски брод, уколико не желе да се насукају на усковитланом мору наше данашњице…