Sveti Filip se rodio 11. februara 1507 godine u Moskvi od pobožnih i plemenitih roditelja, iz slavne loze boljara Količevih. Otac mu Stefan spadao je u boljare bliske velikom knezu Vasiliju Jovanoviču; a pobožna mati njegova Varvara okonča dane svoje kao monahinja sa imenom Varsonofija. Za njihov pobožan vrlinski život Bog ih blagoslovi dobrim plodom: od njih se rodi blaženi Filip, koji na svetom krštenju dobi ime Teodor. Roditelji ga vaspitavahu u svakoj pobožnosti. Kada on malo poodraste, oni ga dadoše da uči knjigu. Osobito prilježan, on napredovaše u učenju, tuđeći se u isto vreme igara i zabava svojstvenih dečijem uzrastu. Na taj način Teodor za kratko vreme izuči svu knjižnu mudrost i naviknu na dušekorisno čitanje. Roditelji se radovahu zbog takvog vladanja njegovog.
Posle smrti velikoga kneza Vasilija Jovanoviča skiptar carstva primi njegov sin, veliki knez cele Rusije Jovan Vasiljevič. U to vreme Teodor, već punoletan, bi uzet na dvor u carsku službu i zadobi ljubav i blagovoljenje maloletnog kneza Jovana Vasiljeviča. No Teodor nije dugo službovao na dvoru. Stojeći jednom, kao mladić tridesetih godina, u crkvi na svetoj liturgiji, on ču gde sveštenik čita iz Evanđelja: Niko ne može dva gospodara služiti (Mt. 6, 24). Poražen ovim rečima, on razmišljaše u sebi kako se one i na njega odnose, i donese odluku da napusti svetovni život. Opomenuvši se Soloveckog manastira i da se tamo monasi dobro podvizivaju, on se reši da se udalji tamo. Pošto satvori molitvu pred svetinjama, sa suzama pripadajući k čudotvornim rakama svetih, Teodor celiva svete mošti i sa molitvom krenu na put, tajno od svih, ostavivši carski dvor, zavičaj i rođake i ponevši samo najneophodniju odeću. To je bilo polovinom 1537 godine.
U toku svog osamnaestogodišnjeg upravljanja Soloveckim manastirom, sveti Filip ga potpuno obnovi: podiže u njemu dve kamene crkve - Uspenja Presvete Bogorodice i Preobraženja Gospodnjeg, zavede zvona, sagradi za bratiju dvospratne i trospratne konake i bolnicu, umnoži i popravi varišta za so - glavni izvor manastirskih prihoda, napravi vodenice na vodi, načini tor za ovce i jelene, veza jezera kanalima i isuši ritove, proseče prolaze i puteve po šumama.
Potom, na carevu želju, sveti Filip bi proteran u tverski manastir Otreč, pri čemu pretrpe mnoga zla od sprovodilaca. Prođe oko godina dana, otkako se svetitelj nahođaše u zatočenju, zlostavljan od čuvara na razne načine. U to vreme car, putujući u Novgorod i približavajući se k Tveru, opomenu se svetog Filipa, pa posla k njemu gorespomenutog Maljutu Skuratova. Ovaj iznenada uđe u keliju svetiteljevu. Međutim svetitelj još na tri dana pre toga govoraše prisugnima: "Evo približuje se kraj moga podviga", - i pričesti se, česnim i životvornim Tajnama Hrista Boga našeg.
Ušavši u keliju svetog Filipa, Maljuta Skuratov sa pritvorenim strahopoštovanjem pade pred noge svetitelju i reče: "Sveti vladiko, daj blagoslov caru da ide u veliki Novgorod". Ali svetitelj odgovori Maljuti: "Čini što hoćeš, no dar Božji ne dobijaju na prevaru". - Tada bezdušni zlikovac udavi pravednika jastukom. To bi 23 decembra 1569 godine. No uskoro neprijatelje svetoga mitropolita postiže kazna Božja. Car, uvidevši svoju nepravičnost prema svetome mužu i lukavstvo njihovih neprijatelja, posla ih na zatočenje po raznim manastirima, a neke od njih predade na smrt. Arhiepiskop novgorodski Pimen bi skinut sa prestola na dve nedelje posle končine svetog Filipa i podvrgnut najstrašnijim porugama; posle toga bi zatočen u Venevski manastir, gde uskoro i skonča. Carev ljubimac Maljuta Skuratov ubrzo posle svog zločina bi ubijen kod grada Toržka od zarobljenih Krimljana, pri čemu se sam car jedva spase smrti. Iguman Paisije bi zatočen na Valaamskom ostrvu i tamo umre; monah Zosima i deset drugih monaha, koji su klevetali svetog Filipa, behu razaslati po raznim manastirima. A takva ista kazna Božja postiže i neke druge neprijatelje svetiteljeve.
Po smrti Cara Jovana Vasiljeviča, presto ruske carevine zauze njegov sin, car i veliki knez Teodor Jovanovič. U sedmoj godini njegova carovanja, a u dvadeset prvoj po prestavljenju svetoga Filipa, iguman Soloveckvg manastira i bratija obratiše se molbom caru, da naredi da se telo svetiteljevo prenese iz manastira Otreča u Solovecki. Car im dade dozvolu, i oni nađoše telo svetiteljevo čitavo i nepovređeno, tako da se trulež ne beše kosnula čak ni odeće njegove, a od svetih moštiju njegovih poteče miro i ispuni vazduh miomirom. Monasi česno preneše telo svetoga Filipa u svoj, Solovecki manastir, i pogreboše na onom mestu koje sam svetitelj beše radi toga pripremio. Za carovanja cara Aleksija Mihailoviča, netljene mošti svetog mitropolita Filipa biše s češću prenete novgorodskim mitropolitom Nikonom iz Soloveckog manastira u prvoprestolnu Moskvu i položene u novi kivot u Uspenskoj sabornoj crkvi, gde i sada počivaju otkrivene. Bogu našemu slava, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Sadržaj:
Georgije Fedotov kao istoričar staroruske duhovne kulture.....5
U moskovskom dvorcu.....28
Solovke.....48
Car i svetitelj.....130
Proslavljanje Svetog Filipa.....130
Ekskurs.....139
600 RSD
Sveti Filip se rodio 11. februara 1507 godine u Moskvi od pobožnih i plemenitih roditelja, iz slavne loze boljara Količevih. Otac mu Stefan spadao je u boljare bliske velikom knezu Vasiliju Jovanoviču; a pobožna mati njegova Varvara okonča dane svoje kao monahinja sa imenom Varsonofija. Za njihov pobožan vrlinski život Bog ih blagoslovi dobrim plodom: od njih se rodi blaženi Filip, koji na svetom krštenju dobi ime Teodor. Roditelji ga vaspitavahu u svakoj pobožnosti. Kada on malo poodraste, oni ga dadoše da uči knjigu. Osobito prilježan, on napredovaše u učenju, tuđeći se u isto vreme igara i zabava svojstvenih dečijem uzrastu. Na taj način Teodor za kratko vreme izuči svu knjižnu mudrost i naviknu na dušekorisno čitanje. Roditelji se radovahu zbog takvog vladanja njegovog.
Posle smrti velikoga kneza Vasilija Jovanoviča skiptar carstva primi njegov sin, veliki knez cele Rusije Jovan Vasiljevič. U to vreme Teodor, već punoletan, bi uzet na dvor u carsku službu i zadobi ljubav i blagovoljenje maloletnog kneza Jovana Vasiljeviča. No Teodor nije dugo službovao na dvoru. Stojeći jednom, kao mladić tridesetih godina, u crkvi na svetoj liturgiji, on ču gde sveštenik čita iz Evanđelja: Niko ne može dva gospodara služiti (Mt. 6, 24). Poražen ovim rečima, on razmišljaše u sebi kako se one i na njega odnose, i donese odluku da napusti svetovni život. Opomenuvši se Soloveckog manastira i da se tamo monasi dobro podvizivaju, on se reši da se udalji tamo. Pošto satvori molitvu pred svetinjama, sa suzama pripadajući k čudotvornim rakama svetih, Teodor celiva svete mošti i sa molitvom krenu na put, tajno od svih, ostavivši carski dvor, zavičaj i rođake i ponevši samo najneophodniju odeću. To je bilo polovinom 1537 godine.
U toku svog osamnaestogodišnjeg upravljanja Soloveckim manastirom, sveti Filip ga potpuno obnovi: podiže u njemu dve kamene crkve – Uspenja Presvete Bogorodice i Preobraženja Gospodnjeg, zavede zvona, sagradi za bratiju dvospratne i trospratne konake i bolnicu, umnoži i popravi varišta za so – glavni izvor manastirskih prihoda, napravi vodenice na vodi, načini tor za ovce i jelene, veza jezera kanalima i isuši ritove, proseče prolaze i puteve po šumama.
Potom, na carevu želju, sveti Filip bi proteran u tverski manastir Otreč, pri čemu pretrpe mnoga zla od sprovodilaca. Prođe oko godina dana, otkako se svetitelj nahođaše u zatočenju, zlostavljan od čuvara na razne načine. U to vreme car, putujući u Novgorod i približavajući se k Tveru, opomenu se svetog Filipa, pa posla k njemu gorespomenutog Maljutu Skuratova. Ovaj iznenada uđe u keliju svetiteljevu. Međutim svetitelj još na tri dana pre toga govoraše prisugnima: „Evo približuje se kraj moga podviga“, – i pričesti se, česnim i životvornim Tajnama Hrista Boga našeg.
Ušavši u keliju svetog Filipa, Maljuta Skuratov sa pritvorenim strahopoštovanjem pade pred noge svetitelju i reče: „Sveti vladiko, daj blagoslov caru da ide u veliki Novgorod“. Ali svetitelj odgovori Maljuti: „Čini što hoćeš, no dar Božji ne dobijaju na prevaru“. – Tada bezdušni zlikovac udavi pravednika jastukom. To bi 23 decembra 1569 godine. No uskoro neprijatelje svetoga mitropolita postiže kazna Božja. Car, uvidevši svoju nepravičnost prema svetome mužu i lukavstvo njihovih neprijatelja, posla ih na zatočenje po raznim manastirima, a neke od njih predade na smrt. Arhiepiskop novgorodski Pimen bi skinut sa prestola na dve nedelje posle končine svetog Filipa i podvrgnut najstrašnijim porugama; posle toga bi zatočen u Venevski manastir, gde uskoro i skonča. Carev ljubimac Maljuta Skuratov ubrzo posle svog zločina bi ubijen kod grada Toržka od zarobljenih Krimljana, pri čemu se sam car jedva spase smrti. Iguman Paisije bi zatočen na Valaamskom ostrvu i tamo umre; monah Zosima i deset drugih monaha, koji su klevetali svetog Filipa, behu razaslati po raznim manastirima. A takva ista kazna Božja postiže i neke druge neprijatelje svetiteljeve.
Po smrti Cara Jovana Vasiljeviča, presto ruske carevine zauze njegov sin, car i veliki knez Teodor Jovanovič. U sedmoj godini njegova carovanja, a u dvadeset prvoj po prestavljenju svetoga Filipa, iguman Soloveckvg manastira i bratija obratiše se molbom caru, da naredi da se telo svetiteljevo prenese iz manastira Otreča u Solovecki. Car im dade dozvolu, i oni nađoše telo svetiteljevo čitavo i nepovređeno, tako da se trulež ne beše kosnula čak ni odeće njegove, a od svetih moštiju njegovih poteče miro i ispuni vazduh miomirom. Monasi česno preneše telo svetoga Filipa u svoj, Solovecki manastir, i pogreboše na onom mestu koje sam svetitelj beše radi toga pripremio. Za carovanja cara Aleksija Mihailoviča, netljene mošti svetog mitropolita Filipa biše s češću prenete novgorodskim mitropolitom Nikonom iz Soloveckog manastira u prvoprestolnu Moskvu i položene u novi kivot u Uspenskoj sabornoj crkvi, gde i sada počivaju otkrivene. Bogu našemu slava, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Sadržaj:
Georgije Fedotov kao istoričar staroruske duhovne kulture…..5
U moskovskom dvorcu…..28
Solovke…..48
Car i svetitelj…..130
Proslavljanje Svetog Filipa…..130
Ekskurs…..139
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
250 RSD
600 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
