U knjizi se prvi put kod nas govori o onome o čemu se inače i u svetu malo zna - o Istinitoj Pravoslavnoj Katakombnoj Crkvi Rusije. Istinitoj - u smislu vernosti autentičnom jevanđelskom duhu i odanosti do mučeništva za Istinu Hristovu. Budući da su je progoni oterali u ilegalnost, to jest u svojevrsne katakombe našeg doba, ona je po njima i dobila ime.
Preuzeto iz knjige :
RUSKA KATAKOMBNA CRKVA
Stradanja pravoslavnih hrišćana u Rusiji posle revolucije 1917. godine uporediva su sa stradanjima prvih hrišćana. Radi očuvanja čistote Pravoslavlja, deo Ruske Crkve tada se povukao iz javnosti. I umesto da time nestane iz vidokruga sovjetske vlasti, ona postaje predmet surovog gonjenja. U akciji iskorenjenja religije militantni ateizam se svom silinom obrušio na Katakombnu Pravoslavnu Crkvu, istovremeno poričući i na Istoku i na Zapadu njeno postojanje. Reči apostola Pavla da će "svi koji hoće da žive u Hristu Isusu (makar to bilo skriveno od očiju drugih) biti gonjeni", doslovno su se ispunile na Katakombnoj Crkvi.
Međutim, da je sve vreme komunističkog "raja na zemlji" ruska duša bila živa svedočili su mnogi emigranti na Zapadu. Oni su govorili o tajnim bogosluženjima po fabrikama, biroima i drugim mestima, koje su vernici bili uvežbani da za tili čas pretvore iz običnih svetovnih prostorija u crkve, i obratno.
U tim ambijentima delovalo je tzv. "belo monaštvo", tj. tajni monasi koji su se, radeći po fabrikama i sovjetskim institucijama, držali svojih monaških zaveta. Priča se o fantastičnoj brojci od oko 70 hiljada takvih ljudi rasejanih po celoj Rusiji. Pomenut je i neki general kome su, spremajući ga za sahranu, ispod uniforme našli monašku shimu. Isto tako pronela se vest "o crkvi koje nema i gradu koga nema", odnosno da je poznati inženjer u jednom od komsomolskih "nevidljivih" gradova – vojnih baza (neobeleženih na kartama, naseljenih isključivo komunističkom mladeži), u kojima, jasno, nije moglo biti ni pomena o postojanju hrama, kao verujući čovek bio udostojen da vidi episkopa, sveštenike i mnoštvo vernika u podrumima grada nad kojim se šepurila petokraka.
Od 1917. godine progon vere i vernika bio je otvoren, pa se to, naravno, dešavalo i u koncentracionim logorima. Tamo su sveštenici bili šišani i brijani i zabranjeno im je da nose mantije i krstove. Razumljivo da nije moglo biti pomena o bogosluženju, a mošti svetih otaca bile su izložene poruzi u antireligioznim muzejima.
Monasi koji su ostali na Solovkama kao stručnjaci za pojedine poslove bio je zabranjen svaki kontakt sa zatvorenicima, pod pretnjom smrtne kazne. Posebno je teško bilo pred velike praznike, jer je bilo nemoguće okupljanje, čak ni po dvoje. Niko nigde nije bio puštan bez specijalne dozvole, obilasci noćnih patrola bili su češći, a straže udvostručene. Da bi se bogoslužilo moralo se stalno biti spreman na mučeničku smrt.
†††
U gluvo doba noći, 18. februara 1932. godine (po novom kalendaru), dogodio se "Veliki Petak" ruskog monaštva. Tada je čitavo rusko monaštvo u toku jedne jedine noći nestalo u koncentracionim logorima. U Lenjingradu je uhapšeno 40 monaha lavre Svetog Aleksandra Nevskog, 12 monaha kijevskog metoha (ostali monasi pohapšeni su još 1930); deset monaha valaamskog metoha; 90 monahinja novodevičkog manastira; 16 monahinja iz metoha mati Taisije Levšinske; 12 monaha iz sabornog hrama svetog Teodora; osam monahinja iz kinovije lavre svetog Aleksandra Nevskog "Velika Ohotka"; stotinu i više monaha iz drugih lenjingradskih crkava; ukupno – 318 ljudi.
Iste noći uhapšeni su svi monasi i bratstvo manastira svetog Makarija i privedeni u Lenjingrad kao ozloglašeni kriminalci, čije samo prisustvo predstavlja opasnost po društvo; sa njima se postupalo kao sa smrtonosnim insektima koje treba zgaziti. Talas hapšenja kao oluja protutnjao je Rusijom, pogađajući uglavnom monaštvo. Pogodilo je, međutim, i sveštenstvo i mirjane koji su na ova ili ona način duhovno bili bliski monaštvu. Svi su upućeni u Kazahstansku oblast, iz koje se gotovo niko nije vratio.
U isto vreme, u samom Lenjingradu zatvorene su i opustošene mnoge crkve. Stradala je čak i parohijska crkva u kojoj se tako vatreno molio čuveni naučnik I. P. Pavlov ("Pavlovljev pas"). On je lično ušao u Moskvu da pokuša da spase crkvu. Čim je umro, taj veličanstveni arhitektonski spomenik posvećen Bogorodici Znamenja dignut je u vazduh (1937) i od njega nije ostalo ni traga. Do tog vremena svih 1400 ruskih manastira (ne računajući skitove i novoformirane monaške zajednice) bilo je zatvoreno i, uz nekoliko izuzetaka, uništeno...
2.200 RSD
U knjizi se prvi put kod nas govori o onome o čemu se inače i u svetu malo zna – o Istinitoj Pravoslavnoj Katakombnoj Crkvi Rusije. Istinitoj – u smislu vernosti autentičnom jevanđelskom duhu i odanosti do mučeništva za Istinu Hristovu. Budući da su je progoni oterali u ilegalnost, to jest u svojevrsne katakombe našeg doba, ona je po njima i dobila ime.
Preuzeto iz knjige :
RUSKA KATAKOMBNA CRKVA
Stradanja pravoslavnih hrišćana u Rusiji posle revolucije 1917. godine uporediva su sa stradanjima prvih hrišćana. Radi očuvanja čistote Pravoslavlja, deo Ruske Crkve tada se povukao iz javnosti. I umesto da time nestane iz vidokruga sovjetske vlasti, ona postaje predmet surovog gonjenja. U akciji iskorenjenja religije militantni ateizam se svom silinom obrušio na Katakombnu Pravoslavnu Crkvu, istovremeno poričući i na Istoku i na Zapadu njeno postojanje. Reči apostola Pavla da će „svi koji hoće da žive u Hristu Isusu (makar to bilo skriveno od očiju drugih) biti gonjeni“, doslovno su se ispunile na Katakombnoj Crkvi.
Međutim, da je sve vreme komunističkog „raja na zemlji“ ruska duša bila živa svedočili su mnogi emigranti na Zapadu. Oni su govorili o tajnim bogosluženjima po fabrikama, biroima i drugim mestima, koje su vernici bili uvežbani da za tili čas pretvore iz običnih svetovnih prostorija u crkve, i obratno.
U tim ambijentima delovalo je tzv. „belo monaštvo“, tj. tajni monasi koji su se, radeći po fabrikama i sovjetskim institucijama, držali svojih monaških zaveta. Priča se o fantastičnoj brojci od oko 70 hiljada takvih ljudi rasejanih po celoj Rusiji. Pomenut je i neki general kome su, spremajući ga za sahranu, ispod uniforme našli monašku shimu. Isto tako pronela se vest „o crkvi koje nema i gradu koga nema“, odnosno da je poznati inženjer u jednom od komsomolskih „nevidljivih“ gradova – vojnih baza (neobeleženih na kartama, naseljenih isključivo komunističkom mladeži), u kojima, jasno, nije moglo biti ni pomena o postojanju hrama, kao verujući čovek bio udostojen da vidi episkopa, sveštenike i mnoštvo vernika u podrumima grada nad kojim se šepurila petokraka.
Od 1917. godine progon vere i vernika bio je otvoren, pa se to, naravno, dešavalo i u koncentracionim logorima. Tamo su sveštenici bili šišani i brijani i zabranjeno im je da nose mantije i krstove. Razumljivo da nije moglo biti pomena o bogosluženju, a mošti svetih otaca bile su izložene poruzi u antireligioznim muzejima.
Monasi koji su ostali na Solovkama kao stručnjaci za pojedine poslove bio je zabranjen svaki kontakt sa zatvorenicima, pod pretnjom smrtne kazne. Posebno je teško bilo pred velike praznike, jer je bilo nemoguće okupljanje, čak ni po dvoje. Niko nigde nije bio puštan bez specijalne dozvole, obilasci noćnih patrola bili su češći, a straže udvostručene. Da bi se bogoslužilo moralo se stalno biti spreman na mučeničku smrt.
†††
U gluvo doba noći, 18. februara 1932. godine (po novom kalendaru), dogodio se „Veliki Petak“ ruskog monaštva. Tada je čitavo rusko monaštvo u toku jedne jedine noći nestalo u koncentracionim logorima. U Lenjingradu je uhapšeno 40 monaha lavre Svetog Aleksandra Nevskog, 12 monaha kijevskog metoha (ostali monasi pohapšeni su još 1930); deset monaha valaamskog metoha; 90 monahinja novodevičkog manastira; 16 monahinja iz metoha mati Taisije Levšinske; 12 monaha iz sabornog hrama svetog Teodora; osam monahinja iz kinovije lavre svetog Aleksandra Nevskog „Velika Ohotka“; stotinu i više monaha iz drugih lenjingradskih crkava; ukupno – 318 ljudi.
Iste noći uhapšeni su svi monasi i bratstvo manastira svetog Makarija i privedeni u Lenjingrad kao ozloglašeni kriminalci, čije samo prisustvo predstavlja opasnost po društvo; sa njima se postupalo kao sa smrtonosnim insektima koje treba zgaziti. Talas hapšenja kao oluja protutnjao je Rusijom, pogađajući uglavnom monaštvo. Pogodilo je, međutim, i sveštenstvo i mirjane koji su na ova ili ona način duhovno bili bliski monaštvu. Svi su upućeni u Kazahstansku oblast, iz koje se gotovo niko nije vratio.
U isto vreme, u samom Lenjingradu zatvorene su i opustošene mnoge crkve. Stradala je čak i parohijska crkva u kojoj se tako vatreno molio čuveni naučnik I. P. Pavlov („Pavlovljev pas“). On je lično ušao u Moskvu da pokuša da spase crkvu. Čim je umro, taj veličanstveni arhitektonski spomenik posvećen Bogorodici Znamenja dignut je u vazduh (1937) i od njega nije ostalo ni traga. Do tog vremena svih 1400 ruskih manastira (ne računajući skitove i novoformirane monaške zajednice) bilo je zatvoreno i, uz nekoliko izuzetaka, uništeno…
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
600 RSD
1.400 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
